Више је него јасно да имењаци Шуклев и Николов постају синоним за путовање по свету у олдтајмерима.
Ако је прошлогодишња самоорганизована авантура „Стојаково-Ница“ почела као фантастични подухват у који је мало ко веровао, а завршила се као прави тријумф, од овогодишњег „Стојаково-Пекинг“ се може очекивати било шта. Све нас наводи на помисао да је ово само почетак дуге одисеје која ће сваке године доносити нова изненађења. Надамо се томе јер су нам потребни нови пионири који стварају вољу и подстицај за нешто веће од наше свакодневице.
Заправо, тако се осећамо док индиректно учествујемо преко њихове Фејсбук фан странице, говорећи себи: „Ево нас са вама, нећемо вас оставити!“, односно желимо да будемо део овог генетског ланца који се протеже кроз простор и време, који нас повезује једне са другима и који од почетка наслеђујемо са свим могућим питањима о нашем постојању. На колико још начина се може открити овај свет, ова планета, овај живот? Стојаковски тандем нам показује да чак и у техно-информатичком 21. веку још увек постоје неоткривени начини који представљају јединствено искуство.
Често, из навике, брзине и низа обавеза и брига, заборављамо шта је путовање, или боље речено, ходање ка датом циљу. Желећи да евоцирамо овај осећај, Шуклев и Николов проналазе јединствен начин који за обојицу представља везу са прецима. За њих, осећај путовања на начин на који су некада путовали њихови родитељи значи буђење сећања и повратак у стварност где је све савршено, безбрижно детињство. А сама стварност је диван спој снова, жеља и жеља док је не искриви заборав детињства. Овде Шуклев и Николов успевају да наставе ово сећање, приближе га и учине нам приступачнијим. У самом избору одредишта, превозног средства и начина реализације путовања, открива се посебна љубав и посвећеност сопственој професији, и чињеница да је случајност сведена на минимум.
Жеља за учешћем на изложби олдтајмера у Ници рађа идеју да се то уради на посебан начин, доласком тамо са возилом које је више од националног поноса, Реноом 4. Нажалост, потрага за возилом које би било прикладно за ту прилику постаје немогућа мисија. Коначно, након дуге потраге у селу Брајковци, на путу за Валандово, у гаражи Мајстора Анђела, проналазе скривени бисер. Разни преговори имају срећан крај где Мајстор Анђео лично предаје возило намењено много вишој сврси у руке двојице ентузијаста. Уследила су 2 месеца рада и 4000 евра потрошених на рестаурацију возила од стране Мајстора Влада и његовог сервисног тима. И ево, Рено 4 је спреман за прву пробну вожњу, која се обавља на релацији Ђевђелија-Тетово и назад. Након овога, све сумње су одбачене, а поверење и нада у возило и идеју су потпуни.
Избор да се на овакав догађај присуствује возилом које је сама земља произвела није случајан. Производња Реноа 4, која је почела 1961. године и трајала до 1994. године, обухвата неколико земаља, укључујући и једну од бивших југословенских федерација – Словенију. Рођен је као економично возило које треба да задовољи потребе што већег броја људи и које треба да функционише на разним путевима и у разним условима. Другим речима, био је то спој пољопривредног и градског аутомобила који су могли да возе и мушкарци и жене. Ово је било прво возило аутомобилске компаније са предњим погоном, а посебна пажња је посвећена амортизацији. Иако није привлачио пажњу лошим дизајном и грубом каросеријом, одмах је изненадио својом удобношћу и поузданошћу у вожњи. Убрзо се појавила велика потражња и почео је да се масовно производи, а данас је једно од најпопуларнијих и најпродаванијих возила на свету. Године 1978, након разних еволуција, Рено је обогаћен моделом R4 GTL, моделом Шуклев и Николов и TL 850, који је наставак серије, са Clèon-Fonte C1E мотором од 1108 cm3 са 34 KS. Дошло је и до неколико естетских и практичних промена, попут покретних задњих прозора који су до тада били фиксирани. Мало људи зна да је пре почетка производње модел прошао трогодишње тестирање од стране тима Луј Бути и, са 2 милиона пређених километара у различитим климатским условима, стигао до свих крајева света. Овде видимо дубоко познавање аутомобилске историје од стране Шуклева и Николова, који су одлучили да возило одвезу на место које је удаљено само 200 km од места где је први пут представљено јавности пре 56 година. Тиме су доказали да квалитет и љубав превазилазе сва временска ограничења. Наравно, одушевљење публике тамо је било огромно, како због поноса на њихов производ, тако и због храбрости њих двојице за такав подвиг у данашње време. Напомињемо да поред разних предвидљивих проблема, постоје и непредвиђене околности попут урушавања дела Морандијевог моста у Ђенови, које их је затекло на самом путовању и приморало да направе измене плана.
Након тријумфалног повратка и добродошлице од суграђана, амбасадора и министара и заслуженог одмора, 2019. године се спремају за нови подвиг. Овог пута одлучују да крену стопама Мајке Терезе „Од Стојакова до Индије“. Овде је, опет, необична комбинација ствари које не делују случајно. Ово путовање би представљало својеврсно ходочашће, упознајући нас са особом из овог краја која је превазишла свакодневна ограничења. Део нашег детињства су и француске комедије са инспектором Кришом где често видимо сцене монахиња у Реноу 4. Можда Шуклев и Николов желе поново да нас подсете на безбрижну прошлост. Због немира који су у међувремену избили између Пакистана и Индије, овај пројекат је за сада отказан. То не обесхрабрује страствени пар, већ брзо проналазе нову дестинацију – Пекинг, односно Кинески зид.
Ова огромна грађевина, која је према новим мерењима дугачка 8.853 км, са различитим висинама, представља дугачак низ зидова у данашњој Кини. Њена изградња је почела 215. године пре нове ере као одбрамбени систем од непријатељских напада и трајала је до 17. века. Данас је једно од седам модерних светских чуда. Називан различитим именима и грађен од стране разних династија, сведочи о томе шта народ може да уради када ради као заједница. Посматрајући нацртану путању путовања и упоређујући је са линијом Великог кинеског зида, сличности се не могу избећи. У једној од изјава Шуклева и Николова каже се да они пролазе кроз места где постоје „наши“. Да ли је ово њихово путовање и потврда наших вредности чак и када смо ван нашег родног места? Да ли овај подвиг жели да нас пробуди, успаване гусенице, да створимо материјал за одржавање тканине која се зове застава? Или је то подсетник да је и Ђевђелијска област одиграла своју улогу у историји свиле?
Међутим, Шуклевова и Николова вештина комбиновања елемената прошлости и садашњости у једном путовању стално голица наше размишљање. У њима опажамо романтичну идеју откривања нових светова, нових ствари, која достиже свој врхунац у делима још једног Француза – Жила Верна, али не заборављајући да смо и ми одређене индивидуе рођене под одређеном климом, где год да идемо. Својим путовањем они не само да откривају већ нас и разоткривају као народ који би заиста требало да буде поносан на свој допринос целокупној историји човечанства.
Подвиг Шуклева и Николова доказује како независан пројекат може доживети глобални успех када се започне са љубављу и посвећеношћу. Ако су прошле године поставили темеље своје идеје, овогодишњим путовањем стварају историју. Очекујемо да нас воде у бројне авантуре.
Gevgelija.Biz, под слоганом „Када је локално мало“, поносно се придружује њиховој идеји, пружајући им пуну подршку.
Аутор В. Ђорђев
© Gevgelija.biz. Сва права задржана.
Садржај заштићен ауторским правима објављен на овој страници заштићен је Законом о ауторским и сродним правима.
Неовлашћено преузимање, копирање или коришћење текстова и материјала без претходне сагласности тима Gevgelija.biz је строго забрањено и подлеже законској одговорности.
